Dramske Radionice, Pričaonice i Igraonice
Dramske radionice su zamišljene kao niz aktivnosti u kojima se deci kroz igru i određene dramske vežbe može približiti naša literatura: narodne priže, mitovi, bajke i pesme, i literatura posebno pisana za decu. Ove dramske aktivnosti su razvijene radionice u kojima deca polaze od sopstvenih doživljaja, uobličavaju ih u slobodnu igru, a zatim se upoznaju sa literarnim delima kroz koja mogu da sagledaju svoja razmišljanja u novom svetlu. Ove dramske radionice sadrže periode razgovora na zadate teme, razne igre u kojima se razvijaju pažnja, senzorno-motorne veštine, imaginacija, saradnja i organizacija. Istovremeno, deca se uvode u svet literature koz čitanje, diskusiju i dramatizovanje pojedinih dela.
Jelena Stupljanin je održala niz radionica u kojima je obrađivala priče: “Krokodokodil”, Dušana Radovića, “Tata”, Dragana Lukića, “Bosonogi i Nebo”, Brane Crnčevića. Takodje je radila dramske radinoice inspirisane važnim rečima: hrabrost, požrtvovanje, ljubav, prijateljstvo, sloga, dostojanstvo, i drugima.
Ana Marjanović-Shane je držala dramske radionice, pričaonice i igraonice inspirisane narodnim bajkama, razbrajalicama i zagonetkama. Neke od narodnih priča u njenim radionicama su bile “Zlatoruni ovan”, “Mudrojka”, “Biberče”, “Baš Čelik”. Tradicionalne dečje igre u Aninim radionicama su bile: “Care, care, kolko ima sati?”, “Lopov”, “Krokodil”, “Ćorave bake” i druge...
|
